Gvideti: Tijana konačno na mojoj strani terena! Sanjam o olimpijskom zlatu, Srbiju nisam mogao da odbijem
Vreme čitanja: 5min | pet. 06.01.23. | 08:00
„Ne zanima me šta sam osvojio, stalo mi je do onoga što još nisam i razmišljam šta je sledeće. Želim da popijem kafu sa Zoranom Terzićem, verujem da će mi dati neki savet iz srca“, rekao je italijanski stručnjak u razgovoru za Mozzart Sport
Vodi najdominantniji klub u 21. veku turski Vakifbank. Sa reprezentacijama nije bio toliko uspešan kao sa istanbulskom četom, ali može da se pohvali da ima šest medalja na najvećim takmičenjima. Da nije bilo Srbije da mu se ispreči u nekoliko navrata na putu, sigurno da bi broj bio veći ili da bi bar neka od njih bila zlatna. Đovanija Gvidetija (50) čekaju slatke muke – moraće brzo da se navikne da sada sedi na klupi nacionalnog tima koji od 2015. na svim velikim takmičenjima ima osvojeno odličje. Ostvario mu se san, vodiće odbojkašice Srbije i pokušati dodatno da obogati svoju trofejnu riznicu.
Ljubitelji odbojke u našoj zemlji odavno su ga upoznali. Još dok nije izgradio moćno ime, skretao je pažnju energijom, neposrednošću, spontanim i burnim reakcijama... Slika koje se navijači obično prvo sete jeste kako skače pored aut-linije sa tabletom u ruci i prenosi igračicama taktičke zamisli.
Izabrane vesti
Ogromno znanje ima, bogato iskustvo je skupio s godinama, voli mnogo vremena da provodi u sali, perfekcionista je, zna kako se osvajaju trofeji, posvećen je podjednako svim igračicama, ne prestaje da bude gladan uspeha... To znači da bi sa srpskom ekspedicijom trebalo da bude savršen spoj.
„Igrao sam mnogo utakmica protiv Srbije, obično sam gubio... To je veoma jak tim, koji ima odlične fizičke sposobnosti u kombinaciji sa sjajnim odbojkaškim umećem. Velika čast je za mene što ću voditi ovu reprezentaciju. To je uvek bila ekipa kojoj sam se divio i pratio“, rekao je Đovani Gvideti na početku razgovora za Mozzart Sport.
Na Svetskom prvenstvu 2022. godine Italijan je vodio Turkinje, osvojio je osmo mesto posle poraza u četvrtfinalu od SAD. Srbija je završila na najvišem stepeniku pobedničkog postolja i to na prvoj velikoj akciji sa Danijeleom Santarelijem. U tom trenutku niko nije mogao ni da sanja da će Gvideti već u decembru preuzeti našu selekciju, a njegov sunarodnik pre toga krenuti u suprotnom smeru...
„Svetsko prvenstvo sa Turskom nije bilo loše, ali ni dobro. Imao sam sastanak sa timom, pričao sam i sa predsednikom Saveza i na kraju... Mislio sam da neću voditi nijednu reprezentaciju, iako sam imao ponude, ali kad Srbija zove... Nisam mogao da kažem 'ne', bio sam veoma srećan kad je Jelena Nikolić kontaktirala sa mnom. Pregovori su bili jednostavni. Čekali su da vide šta će biti sa Santarelijem i Turskom, pitali su mene kakvi su mi planovi jer sam slobodan. I evo me sada ovde“.
Neke srpske odbojkašice zna lično, ostale će upoznati.
„Naravno, znam Tijanu Bošković. Ona je sjajna u svim elementima igre. Može neverovatno da napada, da blokira, da se brani... Znam Maju Ognjenović veoma dobro, Milenu Rašić koja više nije u reprezentaciji takođe, nju sam dugo trenirao. Igrali smo mnogo puta, znam kakav kvalitet ima ekipa, odličan kompletan roster, ima mnogo interesantnih mladih igračica. Sledeća tri meseca ću iskoristiti da proverim mladu generaciju“.
Skoro za sve poraze koje je Gvideti doživeo od Srbije u bliskoj prošlosti glavni krivac je Tijana Bošković, vodeća karika svetskih šampionki. Godinama joj je bio protivnik – kao selektor Nemačke, Holandije i Turske. Njeno umeće je dobro skenirao i kao trener Vakifbanka, pripremajući se za duele sa gradskim protivnikom Ezačibašijem.
„Konačno će biti sa moje strane terena“, uzviknuo je Đovani uz osmeh. „Nemam šta drugo da kažem. Veoma, veoma dobra i kompletna odbojkašica. Mislim da radi odličan posao kao kapiten. Baš sam srećan i zahvalan što će biti u mojoj ekipi“.
TERZIĆ JE JEDNA OD NAJZABAVNIJIH OSOBA, UVEK SE SMEJEM KAD PRIČAMO
Gvideti je reprezentativnu priču započeo kao asistent u reprezentaciji Italije (1997-2000). Posle je radio sa B nacionalnim timom Amerike, pa sa Bugarskom. Na klupi Nemačke je sedeo prilično dugo – od 2006. do 2015. godina. Nakon toga je usledila kraća epizoda u Holandiji, pa petogodišnja akcija u Turskoj. Dobro se seća svakog susreta sa našom reprezentacijom, koja je dugo prilično dominantna.
„Uvek je bilo teško igrati protiv Srbije. Imamo mnogo okršaja u finalima, mnogo zajedničkih polufinala, četvrtfinala... Sastajali smo se kad sam vodio Nemačku, pa kad sam radio u Bugarskoj, Holandiji, Turskoj... Bilo je zanimljivih duela, odlučivali su detalji. Ponavljam, mnogo puta sam gubio. Uvek smo pričali kad smo igrali da je to tim koji barata loptom na izuzetno kvalitetan način, koji poseduje ono nešto“.
S obzirom na to da je na klupi naše reprezentacije 20 godina sedeo Zoran Terzić, jasno je da su za dve decenije kao protivnici izgradili poseban odnos. U poslednjih nekoliko godina imaju priliku da odmere snage i kao treneri Vakifa i Fenera.
„Možda ljudima nije poznato, ali on je jedna od najzabavnijih osoba koje znam. Uvek kad pričamo mnogo se smejem, veoma je pametan, sjajan odbojkaški trener. U nacionalnom timu on je pobeđivao više, u klubu sam ja, ali to nije rivalstvo... Mi volimo da pričamo, ja ga poštujem veoma, želim sad da popijemo kafu i siguran sam da će mi dati neki savet iz srca. Njegovo srce je uvek bilo uz Srbiju i uz ove igračice“.
Sa klubom u kome radi od davne 2008. godine Gvideti je osvajao i Ligu šampiona više puta, Svetsko klupsko prvenstvo, supekupove, prvenstva, kupove... Sve što je bilo moguće. Sa Srbijom će imati priliku da uzme neka takmičenja na kojima do sada nije slavio.
„Kao prvo, ne zanima me šta sam osvojio, stalo mi je do onoga što još nisam i razmišljam samo šta je sledeće. A kao drugo, svako dete koje krene sa sportom sanja o olimpijskoj zlatnoj medalji. Ja sam kao i sva normalna deca... Sanjam upravo to“.
U 2023. Đovanija čekaju veliki sportski izazovi, a on naglašava da ono što mu je najvažnije u životu jeste zdravlje bliskih ljudi.
„Da budu dobro moji roditelji i porodica. To su novogodišnje želje... A ciljevi? Duboko verujem u rad, u vreme i strast koje posvećujemo cilju koji želimo da postignemo. Zahvalan sam što radim i u klubu kao što je Vakif, isto tako i što ću trenirati nacionalni tim Srbije. Radićemo vredno kako bismo zadržali reprezentaciju Srbije na vrhu sveta“, rekao je Đovani Gvideti na kraju razgovora za Mozzart Sport.
PIŠE: Miljana ROGAČ